Znaci iscrpljenosti: Kako se boriti protiv umora

Hronični umor, menadžerska bolest, pregorevanje i iscrpljenost: u čemu je razlika?

Da li ti rečenica "Užasno sam iscrpljena" zvuči poznato? Često izražavamo svoj nivo umora, međutim, važno je napraviti razliku između različitih stepena iscrpljenosti. U nastavku ćete naučiti razliku između iscrpljenosti, hroničnog umora, menadžerske bolesti i pregorevanja.

Sindrom hroničnog umora, CFS

Sindrom hroničnog umora (CFS) nije isto što i sindrom opšteg umora. Osobe sa sindromom hroničnog umora karakterišu energičnost, bezdušnost, nedostatak snage i opšta iscrpljenost. Njihov umor poprima dimenzije koje osporavaju njihovo izvršavanje svakodnevnih zadataka. Iscrpljenost ljudi sa CFS-om se ne ublažava spavanjem i odmorom. Čest prateći simptom su slabost mišića, bolovi u zglobovima, grčevi u mišićima i intenzivne glavobolje. Ne postoji naučni konsenzus o osnovnom uzroku sindroma hroničnog umora. Neke hipoteze ukazuju da je možda uzrokovana virusnom infekcijom, dok druge veruju da je možda uzrokovana bolešću koja utiče na imuni sistem. Jedno je sigurno, stres je jedan od glavnih uzroka, ali obavezno se posavetujte sa lekarom ako imate simptome CFS-a.

Simptomi CFS-a mogu biti:

  • Nepremostiva iscrpljenost
  • Bolovi u mišićima i zglobovima
  • Jaka glavobolja
  • Umor koji sprečava izvođenje svakodnevnih zadataka
  • Bol u limfnom čvoru
  • Smanjene veštine koncentracije
  • Promena energije
  • Bolovi u stomaku, mučnina
  • Žalbe na varenje (nadimanje, dijareja)
  • Nesanice

Menadžerova bolest

Menadžerova bolest se dugoročno razvija kao posledica hroničnog stresa. Ime je dobila po visokom broju menadžera na srednjim i visokim rukovodećim mestima. Naravno, svako ko ima hroničnu bolest povezanu sa stresom može biti pogođen, ne isključivo od strane samih menadžera. Burnout sindrom i menadžerska bolest, detaljno opisani u nastavku, često su međusobno praćeni. Važno je potražiti pomoć specijaliste za lečenje menadžerske bolesti, s obzirom da je njen dugoročni efekat štetnosti po zdravlje značajan.

Simptomi Menadžerove bolesti:

  • Razdražljivost
  • Smanjeni kapaciteti za upravljanje stresom
  • Iscrpljenost
  • Umor
  • Problemi sa kontrolom besa
  • Neopravdane promene raspoloženja
  • Nesanice
  • Smanjene kognitivne i fizičke performanse
  • Anksioznost
  • Bol u glavi i leđima
  • Bolovi u stomaku
  • Grčevi u mišićima i bolovi
  • Alopecija
  • Smanjen libido
  • Pojava kardiovaskularnog probla

Burnout sindrom

Burnout sindrom je stanje koje se razvija kao posledica dugotrajnih tegoba vezanih za posao. Štetnost na radnom mestu dovodi do mentalne, fizičke i emocionalne iscrpljenosti koja izaziva smanjenje učinka i motivacije zaposlenog. Kao rezultat preopterećenja, radnik dovodi u pitanje njegove sposobnosti i oseća se bespomoćno. Međutim, iako se pregorevanje može pojaviti na bilo kom polju, u oblastima zapošljavanja gde je izloženost stresu značajna, pojava burnout sindroma je češće. Tako su lekari, službenici hitne pomoći, psiholozi, vatrogasci, policajci, vojnici, nastavnici, srednji i viši rukovodioci u povećanom riziku od sindroma pregorevanja.

Burnout obično ima sledeće faze:

  1. Idealizam: U ranoj fazi entuzijazma, uobičajeno je postavljanje nerealnih ciljeva. Početni entuzijazam i brzo sticanje veština za popunjavanje novog posla dodatno pospešuju početni entuzijazam.
  2. Realizam: Kriva učenja se vremenom spljošti, jer sticanje složenih radnih veština zahteva više vremena i energije. To može dovesti do smanjenja početnog entuzijazma.
  3. Stagnacija: U fazi stagnacije, radni učinak se ne povećava, tako da zaposleni ne doživljava nikakav razvoj.
  4. Frustracija: Želja za poboljšanjem performansi dovodi do sloma u ravnoteži radnog veka. Radno vreme se povećava dok je privatnost u senci. Niži od očekivanih performansi izaziva dodatne tegobe.
  5. Apatija: U poslednjoj fazi pregorevanja eliminišu se prijatna osećanja izazvana radom, društvene potrebe se smanjuju i pojavljuju se simptomi opisani u nastavku.

Simptomi pregorevanja:

  • Frustracije
  • Netolerancije
  • Problemi sa kontrolom besa
  • Ravnodušnost, nezainteresovanost
  • Apatiju
  • Mentalna i fizička iscrpljenost
  • Povećana potreba za spavanjem
  • Problem samopoštovanja
  • Smanjene performanse
  • Osećaj unutrašnje praznine
  • Beznađe

Iscrpljenost

Iscrpljenost može biti fizička, mentalna i emotivna. Iscrpljenost se javlja u našim životima u vreme kada moramo da obavimo mnoštvo zadataka koji podrazumevaju veliko naprezanje. Naporan rad, izazovno školsko okruženje i konkurentno radno okruženje lako mogu dovesti do iscrpljenosti.

Simptomi iscrpljenosti:

  • Usporen snimak
  • Podrhtavanje ruku
  • Ukočenost mišića i bol
  • Slabost, promena energije
  • Apatiju
  • Razdražljivost
  • Zaslepljujuće oči
  • Vrtoglavica
  • Pospanost
  • Smanjenje veština koncentracije
  • Smanjene veštine pamćenja

Nekoliko hroničnih bolesti može da izazove iscrpljenost. U nastavku smo prikupili najčešće bolesti koje mogu delovati kao uzroci.

Bolesti koje mogu da izazovu iscrpljenost:

  • Nedostatak gvožđa (anemija)
  • Autoimune bolesti
  • Dijabetes
  • Gastrointestinalne bolesti
  • Kardiovaskularne bolesti (visok i nizak krvni pritisak)
  • Depresija, hronična anksioznost

Umor

4 stvari sa kojima se treba boriti protiv umora

Promenite obrasce spavanja

Efekat očuvanja zdravlja ne može se dovoljno naglasiti. Adekvatan kvalitet i količina sna nije samo jedno od najefikasnijih oružja u borbi protiv umora već igra i ulogu u smanjenju rizika od hroničnih bolesti. Da biste pomogli u borbi protiv iscrpljenosti sna sledite pravila o higijeni spavanja Američke akademije za medicinu spavanja (AASM):

  • Uspostavite rutinu spavanja, ili težite da idete u krevet u isto vreme sedam dana u nedelji, uključujući i vikende. Pokušajte da legnete u krevet i ustanete u isto vreme uz maksimalno odstupanje od +/- 20 minuta.
  • Izbegavajte spavanje tokom dana
  • Ako ustanete tokom noći i niste u mogućnosti da zaspite, nemojte ostati u krevetu duže od 10-15 minuta! Ugnjetajte se iz kreveta i sedite 10-15 minuta, izbegavajte korišćenje televizora ili računara! Ovo vam može pomoći da se uskoro ponovo naspavate.
  • Nemojte koristiti pametne telefone, laptopove, tablete ili druge elektronske uređaje u krevetu. Izbegavajte gledanje TV-a iz kreveta.
  • Vodite računa da vaš unos kofeina ne prelazi 400 mg dnevno. Pošto kofein ima polu-život od 4-6 sati, pokušajte da izbegnete ispijanje čaja, kafe i energetskih pića popodne!
  • Izbegavajte pušenje i konzumiranje alkohola

Imaj uravnoteženu ishranu

Da bi vaše telo bilo u stanju da se nosi sa svakodnevnim izazovima, od suštinskog je značaja da svom telu obezbedite neophodne hranljive materije. Uz pravi unos mikro i makronutrijenta, možete se pobrinuti za gorivo potrebno za prevazilaženje zamornih dana. Sledeći saveti mogu pomoći da vaša ishrana bude jedan od kamena temeljca borbe protiv iscrpljenosti.

  • Vaša ishrana treba da sadrži dovoljno kalorija! To zahteva obračun ukupnih dnevnih izdataka za energiju (TDEE). To možete da uradite sa mnogo kalkulatora na mreži.
  • Smanjite potrošnju prerađene hrane! Umesto toga birajte neprerađene namirnice bogate vitaminima i mineralima!
  • Konzumirajte dovoljno dijetetskih vlakana.
  • Jedite puno voća i povrća.
  • Izaberite cela zrna.
  • Izbegavajte konzumiranje dodatog šećera.
  • Odaberite niske izvore glicemičnog indeksa (GI indeksa) ugljenih hidrata.
  • Izbegavajte namirnice bogate zasićenim i trans mastima.
  • Pijte dovoljno tečnosti. Dovoljna potrošnja vode je 1 litar na 20 kg telesne težine dnevno.

Težite ravnoteži radnog veka.

Da bi se izbegli neprijatni simptomi izazvani iscrpljenostom, održavanje ravnoteže na poslu je od suštinskog značaja. Na raspolaganju je veliki broj inovativnih digitalnih alatki za smanjenje obima posla.

Potražite medicinsku pomoć!

Ako osećate da uprkos tome što pratite gore navedene savete, simptome iscrpljenosti ne možete lečiti sami, onda vredi potražiti pomoć specijaliste. Zdravstveni efekti iscrpljenosti, hroničnog umora, menadžerske bolesti i burnout sindroma mogu dovesti do ozbiljnih posledica. Ako je potrebno, posavetujte se sa vašim GP, koji će vas uputiti na odgovarajuću specijalističku kliniku, ili psihologa koji će vam pružiti stručnu pomoć.

Blue Colibri Aplikacija obezbeđuje laku, brzu i trenutnu komunikaciju širom vaše organizacije. Interfejs aplikacije omogućava segmentiranu komunikaciju. Sadržaj možemo slati posebno, adresiran na određene grupe zaposlenih ili čak organizaciji u celini. Njegov interfejs je prilagođen korisniku i jednostavan za učenje. Zahvaljujući statistici, efikasnost interne komunikacije se može meriti, na osnovu detaljnih analiza i izveštaja, može se razviti iskustvo zaposlenih i strategija interne komunikacije. Aplikacija može da pomogne radnicima da efikasnije rade svoj posao i održe ravnotežu radnog veka.